Pitagora (582-496. p.n.e)

Mnogi učenici pitaju se ko izmisli ovo,ko izmisli ono…i što se mi sad s tim „smaramo“.Evo nešto o tom Pitagori koji ,kako deca kažu,nije imao šta da radi, pa je smišljao Pitagorinu teoremu da bi njima bila noćna mora nekoliko milenijuma kasnije….

Pitagora je starogrčki matematičar. Rođen je na grčkom ostrvu Samosu kao sin bogatog trgovca.Zahvaljujući tome,Pitagora je dosta putovao i sretao se sa mnogim misliocima,koji su ga podučavali filozofiji i nauci.On je savetovao Pitagoru da odputuje u Egipat i tamo uči o matematici i astronomiji,što je ovaj i učinio.Kad se vratio sa svog putovanja po Egiptu,otišao je na jug Italije u mesto Kroton.

U  gradu Krotonu (današnja Crotona) ustanovio je matematičku školu u kojoj su učenici održavali stroga pravila škole.Sa svojim učenicima Pitagora je raspravljao o životu,matematici,astronomiji,brojevima…Pitagora je tvrdio da se ceo univerzum može opisati i objasniti brojevima.

Školu danas nazivamo Pitagorejskom školom, a njegove sledbenike Pitagorerjcima.
Pitagora je proučavao svojstva prirodnih brojeva koja su i dan danas poznata, kao na primer parni i neparni brojevi, savršeni brojevi itd.
Po njemu, svaki broj ima čak i svoje osobine: muški i ženski, savršen ili nepotpun, lep ili ružan. Postojao je i najbolji od svih brojeva: broj 10, kojeg su prepoznali kao zbir prva četiri prirodna broja
(1 + 2 + 3 + 4 = 10).
Pitagora je zaključio da je zbir uglova u trouglu 180 stepeni.
Naravno, mi danas pamtimo Pitagoru po poznatoj Pitagorinoj teoremi.
Pitagorina teorema je jedna od osnovnih i najznačajnijih matematičkih teorema koja ima široku primenu.

” Kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad katetama.”

Питагорино дрво је равански фрактал конструисан помоћу квадрата. Добио је име по Питагори зато што свака тројка суседних квадрата својим заједничким теменима одређује правоугли троугао.

Teško je sa sigurnošću tvrditi kada je i šta je početak matematike. Najverovatnije je da je to brojanje. Ono što sa sigurnošću možemo tvrditi, na osnovu arheoloških iskopavanja, je da u Egiptu i Mesopotamiji imamo prve pisane podatke nečega što možemo podvesti pod matematičke spise. U Egiptu (vidi staroegipatska matematika) su to listovi papirusa (Rajndov papirus) a u Mesopotamijiglinene pločice.

Egipćani i Stari Sumeri su matematiku razvijali za praktične potrebe, najviše za premeravanje zemlje posle izlivanja Nila, gradnju kanala, položaj zvezda, građevinarstvo, itd. Treba napomenuti da suEgipćani znali za Pitagorinu teoremu, ali ne u njenom oblikuc² = a² + b² već kao određene jednakosti. Primera radi ako su imali pravougli trougao sa katetama 3 i 4 znali su da je hipotenuza 5, ovaj trougao se i danas naziva egipatski trougao.

Potom razvoj matematike preuzimaju Stari Grci, koji matematici daju novu dimenziju odnosno počinje razvoj apstraktne matematike, tj. matematike koja nema direktnu praktičnu primenu. Oni su prvi zasnovali aksiomatski pristup matematici. Grci se najviše bave geometrijom, ali i algebrom. Za Grke je matematika osnova svega, pa je tako na ulazu u Akademiju stajao natpis: „Neka ne ulazi onaj koji ne zna geometriju“. Euklidovi „Elementi“ je knjiga koja je predstavljala najbolji udžbenik iz oblasti geometrije sve do kraja 19. veka i Hilberta. Geometrija je posle Helenističkog perioda tavorila sve doLobačevskog.

Isto tako postojala je matematika i u Kini i Indiji. Brojevi kojima danas pišemo su došli do Evrope iz Indije zahvaljujući Arapima. U srednjem veku dolazi do prestanka bavljenja matematikom u hrišćanskom svetu, pa tako Justinijan I zabranjuje rad Akademiji. Istovremeno dolazi do procvata arapske matematike. Početkom renesanse i matematika oživljava u Evropi.

Ovaj članak preuzet je sa vikipedije