Proslavili smo sve praznike pravoslavne i one manje pravoslavne,edukovali se na raznim seminarima,sredili dnevnike,napisali planove i  sve to dok su svi mislili da smo i mi „blago nama“ na jednom od mnogobrojnih raspusta….Red je da nesto i radimo!

Opet učionica,puna đaka „željnih“ znanja!Ko se odmorio-odmorio,ko nije … još malo pa prolećni raspust.

Za par dana opet kontrlne vežbe i taman prođe krug kontrolnih eto i pismenih zadataka…blago nama.Nadam se samo da će u ovom polugodištu biti i onih koji će shvatiti ,da možda  nije loše da nešto i nauče kad su već tu,pa da svima bude lakše.

Bilo kako bilo,sutra je novi dan-novi početak….Kao da, po ko zna koji put, čitam istu knjigu,čiji kraj unapred znam.Samo su epizodni likovi različiti,poenta je ista.

Ipak srećno nam bilo svima i glavnim i sporednim i epizodnim likovima!!!

               ILI            

Posle svakog „kruga“ pismenih vežbi i pismenih zadataka,sebi postavljam isto pitanje:“Ima li svrhe truditi,uopšte?“

Bilans nedovoljnih i dovoljnih ocena je na nezavidnom nivou….Pitam se, šta bi bilo da zadatke dajem kao nekada nama što su davali…imaš zbirku pa radi, nema od 234 do 235.zadatka i slično. Ja se ubijem smišljajući proste primere za uvežbavanje (jer u zbirci odmah idu teži), dajem domaće zadatke, koje masovno prepisuju za vreme odmora,na kontrolnom promenim par brojeva u zadacima… i šta dobijem? More jedinica oko kojih se ja više potresem nego oni koji su ih dobili. Neki prosto traže da dobiju jedinicu da bi seli i uvežbali to što treba. Namerno nisam rekla seli i NAUČILI, jer matematika se VEŽBA…može i uz muziku i u dobrom društvu uz palačinke i sokiće.

Nikako ne može  da se postigne dobar rezultat na pismenoj vežbi,ako dan pre toga pola sata prelistaš svesku sa urađenim zadacima (nadam se  da su svi zapisani). Dopunsku nastavu držim u tri termina nedeljno po čas ili dva, ali se sve to svodi na to da dodju oni koji su inače vredni, rade redovno, pa im usput nešto nije jasno (nažalost samo par njih)…od ovih koji se kite jedinicama ni traga ni glasa.Panika nastaje, za neke, tek oko 15.juna. Sve ovo mi izaziva osećaj nezadovoljstva i opet stavlja po strani dobre đake, koje ovako nezadovoljni i ne stignemo da pohvalimo. Nažalost malo ih je, ali ih treba pohvaliti, pre svega one koji uspevaju da se dobro organizuju i stignu sve. Jer sve je stvar dobre organizacije i dobro iskorišćenog vremena.

Ali ja neću odustati!!! Trudiću se da , ono što od mene zavisi, uradim kako valja, u nadi da će neki naredni „krug“ pismenih provera biti uspešniji….Dotle,šta reći? Gde smo bili-šta smo radili?